1Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање.
2Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’
3Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим.
4Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’
5Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’
6Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече: ’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’
7Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’ Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’ Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’
8Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим.
9Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове.
10Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом.
11Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство?
12И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше?
13Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“
14Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац.
15Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.
16Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега.
17Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.
18Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.
19Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан.
20Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима,
21жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
22Када је сиромах умро, анђели га однеше к Авра̂му. И богаташ је умро и био сахрањен.
23Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Авра̂ма и Лазара са њим.
24Онда повика: ’Оче Авра̂ме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
25Авра̂м му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш.
26Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
27Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца,
28где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
29Авра̂м рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
30Али богаташ рече: ’Не, оче Авра̂ме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
31Авра̂м му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“