Luke 13
1 У то време дођу неки и известе Исуса о Галилејцима које је Пилат побио док су приносили жртве Богу.
2 Исус им рече: „Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од осталих Галилејаца, зато што су тако настрадали?
3 Нимало! Кажем вам: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4 Или, зар мислите да су оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и побила их, били кривљи од осталих јерусалимских становника?
5 Нимало! Кажем вам: ако се не покајете сви ћете тако изгинути.“
6 Онда им је испричао ову причу: „Један човек имао смокву посађену у свом винограду. Дође он да види има ли рода, али не нађе.
7 Тада рече виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим род на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да исцрпљује земљу?’
8 Али виноградар одговори: ’Господару, остави је још ову годину. Окопаћу је и нађубрити,
9 па ће можда родити. Ако не роди, посеци је.’“
10 Једне суботе је поучавао у синагоги.
11 Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи.
12 Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“
13 Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.
14 Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“
15 Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом?
16 Није ли требало ослободити ову Авра̂мову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“
17 Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.
18 Онда Исус рече: „Чему је слично Царство Божије? С чиме да га упоредим?
19 Оно је слично горушичном зрну које човек узме и посеје у својој башти. Семе онда израста и постаје дрво и птице небеске гнезде се по његовим гранама.“
20 Исус поново рече: „С чиме да упоредим Царство Божије?
21 Оно је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
22 Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму.
23 Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“ Исус одговори:
24 „Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи.
25 Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’ Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’
26 Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’
27 А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’
28 Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Авра̂ма, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени.
29 Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег.
30 И гле, тамо ће последњи бити први, и први — последњи.“
31 У тај час приступише му неки фарисеји и рекоше му: „Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.“
32 Исус им рече: „Реците тој лисици: ’Ево, изгоним зле духове и лечим болесне данас и сутра, а трећи дан завршавам.’
33 Али данас, сутра и прекосутра морам да путујем, јер не иде да пророк погине изван Јерусалима.
34 Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели.
35 Ево, опустеће ваша кућа. А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“