1Господ рече Мојсију:
2„Говори Арону, његовим синовима, и свим Израиљцима. Реци им: ’Ово је Господ заповедио:
3Сваки човек из дома Израиљева који закоље вола, овцу, или козу у табору, или изван табора,
4а не доведе их на улаз од Шатора од састанка да их принесе као принос Господу пред његовим Пребивалиштем, биће крив за проливену крв: пролио је крв; нека се такав човек истреби из свог народа.
5То је зато да би Израиљци своје жртве, које би приносили у пољу, доносили пред Господа на улаз Шатора од састанка, к свештенику, и приносили их као жртве мира Господу.
6Нека свештеник запљусне крвљу Господњи жртвеник код улаза у Шатор од састанка, и спали сало на угодан мирис Господу.
7Тако неће више своје жртве приносити јарцима са којима блудниче. Нека ово буде трајна уредба за њихове нараштаје.’
8Још им реците: ’Сваки човек из дома Израиљева, или странац што борави међу вама, који приноси жртву свеспалницу, или другу жртву,
9а не донесе је на улаз Шатора од састанка да је принесе Господу, нека се истреби из свог народа.
10Ако било који човек из дома Израиљева, или било који странац што борави међу вама, буде јео крв, ја ћу окренути своје лице против таквога што једе крв, и истребити га из његовог народа.
11Јер је живот живог бића у његовој крви, а ја сам вам је део да на жртвенику вршите обред откупљења за своје животе, јер крв је оно што врши откуп за живот.
12Зато сам рекао Израиљцима: нико од вас не сме јести крв, па ни странац који борави међу вама.
13Сваки човек, био он Израиљац, или странац што борави међу вама, који улови зверку или птицу што се може јести, нека исцеди њену крв и затрпа је земљом.
14Јер је живот сваког живог бића његова крв, а ја сам рекао Израиљцима: не једите крви ниједнога живог бића, јер је живот сваког живог бића његова крв. Ко год је буде јео, нека буде истребљен.
15Ако неко поједе месо угинуле, или растргане животиње, био домаћи или странац, нека опере своју одећу, окупа се у води, и буде нечист до вечери.
16Ако се не оперу и не окупају своје тело, сносиће одговорност за своју кривицу.’“