1А Јефремовци се сакупе и дођу на север. Рекли су Јефтају: „Зашто си ишао да ратујеш против Амонаца а да ниси позвао и нас да идемо с тобом? Запалићемо ти кућу над тобом!“
2Јефтај им одговори: „Ја и мој народ смо имали велики спор са Амонцима. И вас сам позвао, али ви нисте дошли да ме избавите из њихових руку.
3Кад сам видео да избављење не стиже, ставио сам главу у торбу и пошао на Амонце, а Господ их је предао у моје руке. Зашто сте, дакле, дошли данас да ратујете против мене?“
4Тада је Јефтај сабрао све Галађане и ступио у бој против Јефрема. Галађани су потукли Јефрема, јер су Јефремовци говорили: „Ви сте, Галађани, Јефремови бегунци, који живе усред Јефрема и Манасије.“
5Галађани су пресекли Јефрему газове на Јордану. Кад би неко од Јефремових бегунаца рекао: „Пустите ме да прођем“ — Галађани би га питали: „Јеси ли Јефремовац?“ Кад би овај одговорио: „Нисам“ —
6они би му рекли: „Реци Шиболет.“ Ако би он рекао: „Сиболет“ — јер није умео да изговори, они би га зграбили и убили на јорданским газовима. Том приликом погинуло је четрдесет две хиљаде Јефремоваца.
7Јефтај је био судија у Израиљу шест година. Кад је Јефтај Галађанин умро, сахранили су га у једном од галадских градова.
8После њега је судија у Израиљу био Авесан из Витлејема.
9Он је имао тридесет синова и тридесет ћерки, које је поудавао на разне стране. И синовима је довео жене са стране. Он је био судија у Израиљу седам година.
10Кад је Авесан умро, био је сахрањен у Витлејему.
11После њега је судија у Израиљу био Елон Завулонац. Он је судио у Израиљу десет година.
12Кад је Елон Завулонац умро, сахранили су га у Ајалону, у земљи Завулоновој.
13После њега је судија у Израиљу био Авдон, син Елила Пиратоњанина.
14Он је имао четрдесет синова и тридесет унука који су јахали седамдесет магараца. Он је био судија у Израиљу осам година.
15Кад је Авдон, син Елила Пиратоњанина умро, био је сахрањен у Фаратону у Јефремовој земљи, у амаличком горју.