1Али Господ посла велику рибу да прогута Јону. Јона је био у утроби рибе три дана и три ноћи.
2Тада се Јона помолио Господу, своме Богу, из утробе рибе.
3Рекао је: „Из невоље своје призвах Господа и он ми је одговорио, из утробе Света мртвих завапих, и ти си чуо глас мој.
4Ти си ме бацио у дубине, у средиште мора, бујица ме опколила, сви таласи твоји и вртлози преплавише ме.
5Помислих: ’Отеран сам од твојих очију, но, опет ћу свети Дом твој гледати.’
6Воде ми дођоше до грла, бездан ме је окружио, траве ми се око главе сплетоше,
7спустих се до темеља горских, заувек се браве земаљске склопише нада мном, али ти си подигао из јаме живот мој, Господе, Боже мој.
8Кад ми живот на измаку беше, сетих се Господа, и молитва ми допре до Господа, до светога Дома твојега.
9Они што се држе ништавних идола, милост Божију себи ускраћују.
10Гласом хвалоспевним жртву ћу ти принети, што заветовах, то ћу извршити. Спасење је од Господа!“
11Тада је Господ заповедио риби, те је она избацила Јону на копно.