Job 42
1 Тада је Јов одговорио Господу овим речима:
2 „Ја знам да си ти свемогућ, незадрживе су твоје намере!
3 Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’ Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари које су ми биле чудесне да би их познавао!
4 Рекао си: ’Молим те, чуј ме, ја ћу да говорим! Ја ћу тебе да питам а ти ми разјасни.’
5 Ушима сам слушао о теби а сада сам те и очима видео!
6 Зато се са̂м себе гадим! У прашини и пепелу ја се кајем!“
7 А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени — попут мога слуге Јова — говорили тачно!
8 Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“
9 Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.
10 Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао.
11 Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит и свако по један златан прстен.
12 Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица.
13 Добио је седам синова и три ћерке.
14 Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха.
15 По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.
16 Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја.
17 Тако је умро Јов, стар и сит живота.