1Елијуј је наставио овим речима:
2„Стрпи се мало да ти објасним, још бих да ти нешто кажем о Богу.
3Знање ћу своје нашироко да изнесем, зарад Саздатеља свога праведност ћу да објасним.
4Стварно нема неистине у речима мојим, пред тобом је човек беспрекорног знања.
5Гле! Бог је силан, не презире никог. Он је силан, у науму велик!
6Он злотвора не оставља живог, ојађеним удељује правду.
7Са праведног свој поглед не скида, с царевима навек на престо их поставља и они се уздижу високо.
8Ако су и ланцима оковани и свезани конопцима јада,
9он им јавља шта су урадили, о преступима којим се бахате.
10Он им ухо за прекор отвара, позива их да се греха клоне.
11Буду ли га чули и њему служили, у напретку дане своје проживеће и године своје у милини.
12А ако не послушају, мач ће их сасећи; ишчезнуће без икаквог знања.
13Гнев навлаче људи срца безбожнога, чак и за помоћ не преклињу кад их он везује.
14Док су млади душа им умире, скончавају међу храмским блудницима.
15Невољника он невољом спасава и ухо му тлачењем отвара.
16И тебе ће ишчупати из раља невоље на пространо место; на место где зебње нема, где је прострт сто крцат изобиљем.
17Али ти кипиш судом за злобнике, обузет си и судом и правдом!
18Пази да те нико богатством не мами, не дај да те заведе големи откуп.
19Хоће ли те из невоље избавити благо твоје и сав труд снаге твоје?
20Не жуди за ноћи када људе узимају из њихових кућа.
21Чувај се, злу се не приклањај, јер то си и одабрао рађе него муку.
22Гле! Узвишен је Господ у сили својој! Попут њега учитељ ко ли је?
23Ко ли му је пут његов наменио? Каже ли му ико: ’Лоше си чинио’?
24Имај на уму да његово величаш дело о коме певају људи.
25Сав га је људски род видео, мотре га људи издалека.
26Јесте, узвишен је Бог, нама несазнатљив и број година његових нам је недокучив!
27Јер он подиже капи воде што из кише маглом росе,
28па људима обилно из облака пљуште.
29Ко још разуме како се ваља облак и како грми из куће његове?
30Ено, око себе он простире муњу своју и покрива дубине мора!
31Он тиме влада народима и даје обиље хране.
32Муњама пуни руке па им нареди где ће да ударе.
33Грмљавина њихова га најављује, али и стока када олуја стиже.