Job 24
1 Зашто Свемоћни није одредио времена суда? Зашто они који га познају не виде дане његове?
2 Померају људи међе, стада отимају, па их напасају;
3 сирочади одводе магарца, вола за залог узимају од удовице.
4 Они разгоне убоге са пута, скривају се заједно сиромаси земље.
5 Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом; храну себи траже, у пустари хлеб за себе и за децу.
6 По пољу купе крму, пабирче по винограду злобника.
7 Неодевени су, ноћивају без огртача, на зими су без покривача.
8 Искисли су од планинске кише, без заклона крије се под стену.
9 Сироче од дојења краду и од сиромаха узимају залог.
10 Тумарају обнажени, неодевени снопље носе, а гладни.
11 Међу својим дрворедима цеде уље, грожђе муљају у каци, а жедни су.
12 Стење народ у граду, за помоћ вапе смртно рањени, а Богу то није мрско.
13 А неки су у друштву оних што ратују против светла, што не маре за путеве светла и не живе на стазама његовим.
14 У зору се крвник диже, сиротана и убогог да убије, а по ноћи је ко лопов.
15 Прељубниково око чека сумрак јер говори: ’Да ме око не угледа!’, па покрива лице своје.
16 Кад је тама, лопов куће прокопава, а по дану се закључава да за светлост не зна.
17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака, предани су ужасима мрака густог.
18 Пролете они поврх вода, проклето им наследство у земљи и нека ниједан не крене ка виноградима.
19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу, тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.
20 Заборавља га мајчина утроба, црвима је храна; њега више не спомињу, неправда ће бити као стабло преломљено.
21 Он наваљује на јалову, на нероткињу; злоставља удовицу.
22 Силом својом Бог моћнике одвлачи, подиже се и нико за живот сигуран није.
23 Бог им спокојство даје, па се осилише; али његове су очи на њиховим путевима.
24 Тек за мало уздигну се и већ их нема; ко сви други пропадају, вену; одсецају се као вршци класја.
25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже? Ко ће да обезвреди казивање моје?“