1А Јов је одговорио овим речима:
2„Несумњиво, баш ви сте ми људи с којима ће и мудрост да сконча!
3Али и ја имам памет попут ваше, ништа гори од вас нисам. И ко још не зна ове ствари?
4Ја сам на подсмех пријатељу своме, ја, који сам зазвао Бога и он ми се одазвао. На подсмех је човек праведан, човек беспрекоран.
5’Он је за пропаст и презир’ — став је безбрижнога — ’Гурнути треба онога што му ноге посрћу!’
6А у шаторима окрутних је мир, спокојни су они што Бога изазивају и они што у руци својој бога свога носе.
7Али, молим те, питај животиње и поучиће те; и птице на небу нека ти кажу!
8Са земљом попричај и поучиће те, рибе у мору ће ти казивати.
9Ко од њих још не зна да је ово начинила Господња рука?
10У његовој је руци душа свега живог и дах тела човечанства целог.
11Не разазнаје ли ухо речи ко што непце храну проба?
12Не долази ли мудрост с годинама и разборитост са данима многим?
13Са Богом су и мудрост и снага, његови су и савет и разборитост.
14Гле, што он разгради, нико не сагради; кад он човека затвори и нико га не ослободи.
15Гле, он воде задржава и оне пресуше; он их ослобађа и земља је изрована.
16Са њим су снага и поуздана мудрост, заведени и заводник су његови.
17Он босоноге одводи саветнике и слуђује судије.
18Цареве он распојасава, каишом им опасује бедра.
19Он босоноге одводи свештенике и свргава властодршце.
20Поузданим усне он затвара, проницљивост старцима односи.
21На племиће он презир излива, делијама каиш откопчава.
22Он из мрака објављује недокучиве ствари, мрклу таму износи на светло.
23Народе он великим чини и сатире их; умножи народе, па их распрши.
24Он узима разум старешинама народа земаљских, чини да лутају пустаром беспутном.
25Они у мраку пипају, без светла, а он чини да посрћу ко пијанци.