Jeremiah 34
1 Реч која је од Господа дошла Јеремији када су се Навуходоносор, цар Вавилона, сва његова војска, сва царства на земљи којима је владао и сви народи борили против Јерусалима и свих околних градова:
2 „Овако каже Господ, Бог Израиља: иди и реци Седекији, цару Јуде. Кажи му ово: ’Овако каже Господ: ево, даћу овај град у руке цара Вавилона и он ће га спалити ватром!
3 А ти се нећеш избавити из његових руку већ ћеш сигурно бити заробљен. Предаће те у његове руке, разговараћеш са царем Вавилона лицем у лице и срешћеш га очи у очи. И отићи ћеш у Вавилон.’“
4 Али чуј Господњу реч, Седекија, царе Јудин: овако ти каже Господ: „Неће те смакнути мачем.
5 Умрећеш у миру. И као што су кадили за твоје очеве, бивше цареве — оне који су пре тебе били — тако ће и за тебе кадити. ’Јао, господару!’ — жалиће за тобом — јер сам ја тако обећао, говори Господ.“
6 Тако је пророк Јеремија објавио Седекији, цару Јуде, све ове речи у Јерусалиму
7 док се војска цара Вавилона борила против Јерусалима и свих градова Јуде који су преостали, то јест Лахиса и Азеке. Наиме, једино су они преостали од свих Јудиних утврђених градова.
8 Ово је реч која је Јеремији дошла од Господа након што је цар Седекија склопио савез са свим народом преосталим у Јерусалиму и тако им прогласио ослобођење:
9 Да свако ослободи своју робињу и свога роба, Јеврејина и Јеврејку, да за њих не ради ниједан њихов брат Јеврејин.
10 Поглавари и сав народ су послушали па су склопили савез о пуштању сваког роба и сваке робиње, да не раде више за њих. Тако су послушали и ослободили су их.
11 Али након тога су се предомислили, па су вратили и робове и робиње које су ослободили од ропства, и потчинили их као робове и робиње.
12 Тада је реч Господња дошла Јеремији од Господа:
13 „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Ја сам склопио савез са вашим прецима оног дана када сам их извео из египатске земље, из куће ропства. Рекао сам им:
14 „Када се наврши седам година свако нека ослободи свог брата Јеврејина који ти се продао и служио шест година. Ослободи га да ти не робује.“ И нису пригнули своје ухо к мени ваши преци. Нису ме послушали.
15 А ви сте се данас вратили и на моје очи праведно поступили. Свако је прогласио слободним свог ближњег и склопили сте савез преда мном у Дому који је по мени назван.
16 Али сте се предомислили и оскрнавили моје име! Свако је вратио свог роба и свако своју робињу које сте ослободили од ропства по њиховој вољи. Потчинили сте их да вам буду робови и робиње.’
17 Зато говори Господ: ’Нисте ме послушали да објавите слободу, свако свом брату и свако свом ближњем. Ево, ја објављујем вама слободу — говори Господ — за мач, помор и глад! Претворићу вас у призор грозоте за сва царства света.
18 Са људима који су прекршили мој савез и који нису испунили услове савеза који су склопили предам мном, учинићу као са телетом када га располуте и прођу између полутки.
19 Поглаваре Јуде, главаре Јерусалима, дворане, свештенике и сав народ земље који је прошао између полутки телета
20 предаћу у руке њихових непријатеља и у руке оних који им раде о глави. Њихови ће лешеви постати храна небеским птицама и зверима земаљским.
21 Седекију, цара Јуде, и његове главаре предаћу у руке њихових непријатеља, у руке оних који им раде о глави и у руке војске цара Вавилона која се повукла од вас.
22 Ево, заповедићу — говори Господ — и вратићу их на овај град. Напашће га, освојиће га и спалиће га огњем. А Јудине градове ћу да претворим у пустош без становника.’“