1Гле! Господ ми је показао две котарице смокава стављене пред Господњи Дом, након што је вавилонски цар Навуходоносор одвео у изгнанство Јехонију, сина Јудиног цара Јоакима и јудејске главаре, заједно са тесарима и ковачима из Јерусалима. Он их је све одвео у Вавилон.
2У једној су корпи биле веома добре смокве, налик раним смоквама. У другој су биле врло лоше смокве, нејестиве колико су лоше.
3И тада ми је Господ рекао: „Јеремија, шта видиш?“ Одговорио сам: „Смокве! Ове добре су баш добре; и лоше смокве, нејестиве колико су лоше.“
4Тада ми је дошла Господња реч и поручила ми:
5„Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Какве су ове добре смокве, такво добро смерам Јудиним изгнаницима које сам из овог места послао у халдејску земљу.
6Моје ће очи гледати да им добро буде: да их вратим у ову земљу; да их градим, а не да их рушим; да их садим, а не да их чупам.
7Даћу им срце да ме упознају, да сам ја Господ. Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог јер ће ми се вратити свим срцем својим.
8А какве су лоше смокве, нејестиве колико су лоше — јер тако каже Господ — тако ћу да учиним са Јудиним царем Седекијом, његовим главарима, са преосталима у Јерусалиму, са остатком ове земље и онима што пребивају у египатској земљи.
9Учинићу их призором грозоте за сва царства света, руглом и подсмехом, поругом и проклетством по свим местима у која ћу их изагнати.
10Послаћу на њих мач, глад и помор, све док се не затру са земље коју сам дао и њима и њиховим прецима.’“