1Дошла ми је реч Господња говорећи:
2„Иди и објави у уши Јерусалима: ’Говори Господ: „Сећам те се по привржености твоје младости и љубави твог вереништва. Ишла си за мном у пустињу, у незасејану земљу.
3Свет је Израиљ био Господу, првина његовог урода и сви који су га гутали били би криви и пропаст би их стигла — говори Господ.“’“
4Чујте Господњу реч, доме Јаковљев и сви родови Израиљевог дома.
5Говори Господ: „Какву су неправду у мени нашли твоји преци када су се удаљили од мене, ишли за таштином и постали ташти?
6Нису питали: ’Где је Господ који нас је довео из египатске земље, који нас је водио у пустињи, по земљи пустоши и јама, по земљи сушној и мрачној, по земљи којом нико крочио није и у којој нико пребивао није?’
7А ја сам вас довео у земљу воћњака, да једете њено воће и њена добра. И дошли сте и опоганили сте моју земљу, и моје сте наследство претворили у гадост.
8Свештеници нису рекли: ’Где је Господ?’ Они који се баве Законом ме нису познали, и пастири се побунише против мене. Пророци су прорицали уз помоћ Вала и ишли за оним од чега нема користи.
9И још ћу да се парничим с вама — говори Господ — и са децом ваше деце ћу да се парничим.
10Јер, пређите на китимска острва и видите, и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите. Видите да ли се овако нешто већ догодило:
11Да ли је неки народ заменио богове ако они и нису богови? А мој народ је заменио своју Славу за оно од чега нема користи!
12О, небеса, ужасните се због овога, згрозите се и опустошите — говори Господ.
13Јер је два зла учинио мој народ: Заборавио је мене, извор свежих вода, и себи исклесао бунаре, напукле бунаре што не држе воду.
14Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући? Зашто је постао плен?
15На њега ричу лавићи, урличу риком; његову су земљу претворили у пустош, његови градови су порушени и ту више нико не пребива.
16Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса обријао теме.
17Зар то ниси са̂м себи урадио напустивши Господа, свог Бога, у време када те је водио путем?
18И зато шта ти значи пут египатски да пијеш воду сихорску? И шта ти значи пут асирски да пијеш воду из реке?
19Казниће те твоје зло и твоје отпадништво ће те прекорити. Па знај и види, јер је зло и горко што си напустио Господа, свог Бога, и што нема у теби мога страха — говори Господ, Бог над војскама.
20Јер ја сам одавно скршио твој јарам и твоје сам окове изломио. Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’ И на свакој узвишици, и под сваким зеленим дрветом си полегла као блудница.
21А ја, ја сам те посадио као племениту лозу, баш поуздано семе. И како си ми се променила и изродила у вињагу?
22Све и да се шалитром переш и да прибавиш много цеђи, штрчаће флека твоје кривице преда мном — говори Господ Бог.
23Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена и нисам ишла Валима?’ Сагледај своје трагове у долини и схвати шта си урадила. Ти си млада и брза камила што тумараш којекуда;
24млада магарица навикла на дивљину што у својој жудњи њуши ветар. И ко ће да је врати кад је у терању? Неће малаксати сви који је траже, јер ће је пронаћи у њеном месецу.
25Не дозволи да ти нога буде боса, да ти грло буде суво. Али ти си рекла: ’Ништа од тога! Не, јер волим туђе богове и ићи ћу за њима.’
26Као лопов што се стиди када га ухвате, тако ће да се осрамоти дом Израиљев. Они — његови цареви, његови главари, његови свештеници и његови пророци —
27који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’ И камену: ’Ти си ме родио!’ Јер су мени окренули леђа а не лице, а у време своје пропасти ће рећи: ’Устани и спаси нас!’
28Па где су твоји богови које си направио за себе? Нека устану ако могу да те спасу у време твоје пропасти. Јер, колики је број твојих градова — о, Јудо — толико је твојих богова.
29Зашто се парничите са мном? Па сви сте се ви побунили против мене — говори Господ.
30Узалуд сам ударао твоје синове јер нису прихватили карање, а твој је мач прогутао твоје пророке као кад лав прождире.
31О, нараштају, размотрите реч Господњу: Зар сам Израиљу био пустиња или земља мрклог мрака? Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се па нећемо поново да ти дођемо’?
32Заборавља ли девица свој накит и невеста свој појас? А мој народ заборавља мене данима без броја.
33Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав, да си и покваренице научила својим путевима!
34Још се и крв нашла на твојим скутима, све животи убогих и невиних, иако их ниси затекла док проваљују. Али за све то ти кажеш:
35’Ја сам недужна! Његов се гнев свакако одвратио од мене.’ И ево, спорићу се с тобом јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
36Зашто тако тумарајући мењаш свој пут? И од Египта ћеш се застидети као што си се застидела Асирије.
37И од њега ћеш да одеш с рукама својим на глави својој, јер је Господ одбацио твоје узданице да због њих не напредујеш.