Jeremiah 12
1 Праведан си, Господе, кад год ти се тужим, али ћу ипак да ти говорим о правди: Зашто су напредни путеви покварењака? Зашто ликују сви подли злотвори?
2 Ти си их посадио и већ се укоренише, напредују и већ доносе плод. Близу си њихових уста, али далеко од нутрине њихове.
3 А ти ме, Господе, познајеш, видиш ме и испитујеш срце моје спрам тебе. Потерај их ко овце на клање, одвоји их за дан клања!
4 Докле ће земља да тугује, да сахне растиње по свим пољима од зла оних што ту пребивају? Пропале су и животиње и птице јер је народ рекао: „Неће он да види наше скончање!“
5 „Ако си се уморио трчећи с пешацима, како ли ћеш се тек огледати с коњима? Када у спокојној земљи падаш, шта ли ћеш да радиш на јорданском честару?
6 Јер и браћа твоја и дом твога оца су те изневерили и на сав глас су викали за тобом. Не веруј им чак и када ти љубазно говоре.
7 Дом сам свој напустио и своје наследство оставио. Вољену сам своју предао у руке њених непријатеља.
8 А сада је моје наследство као лав у шуми што на мене риком риче. И зато га мрзим.
9 Је л’ наследство моје пиргава птица грабљивица? Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо! Идите, сакупите све животиње на поље, доведите их на храну.
10 Многи су пастири изломили мој виноград и изгазили мој део. Претворили су мој мили део у голу пустињу.
11 Да, претворили су је у пустињу и сада преда мном опустошена тугује. У пустару је претворена земља и то никога не потреса.
12 Преко пустињских оголелих висова дошли су затирачи, јер Господњи мач сатире с краја на крај земље и нема мира ни за кога.
13 Сејаће пшеницу, а трње ће жети. Изнурише се, а никакве користи. Стидите се својих урода због Господњег пламтећег гнева!
14 Овако каже Господ свим мојим злим суседима који нападају земљу коју сам дао мом народу Израиљу у наследство: ево, почупаћу их из њихове земље, а из њихове ћу средине да ишчупам Јудин дом.
15 А када их ишчупам, вратићу се да им се смилујем и доведем сваког на његово наследство и сваког на његову земљу.
16 И ако се истински науче путевима мога народа, да се заклињу мојим именом — ’Тако нам живог Господа’ — онако како су они мој народ научили да се куну Валом, населиће се усред мог народа.
17 Али ако не послушају, ја ћу да ишчупам тај народ, да ишчупам и да затрем — говори Господ.“