1Одакле ратови, одакле сукоби међу вама? Зар не потичу од ваших жудњи које ратују у вашим удовима?
2Жудите и немате, убијате и завидите — и не можете да постигнете, ратујете и сукобљавате се. Немате, јер не тражите.
3Тражите, али не добијате, зато што тражите што је зло: да бисте утрошили на своје жудње.
4Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Ко, наиме, хоће да буде пријатељ са светом, постаје непријатељ Богу.
5Или сматрате да Писмо без разлога говори: „Љубоморно чезне Дух који се настанио у вама“,
6али даје већу милост. Зато Писмо говори: „Бог се супротставља охолима, а понизнима исказује милост.“
7Стога се покорите Богу, а супротставите се ђаволу, па ће побећи од вас.
8Приближите се Богу и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници! Очистите срца, ви подељене душе!
9Тугујте над својом бедом и закукајте! Нека се ваш смех у плач окрене, а ваша радост у жалост!
10Понизите се пред Богом, и он ће вас узвисити.
11Браћо, не оговарајте један другога. Онај, наиме, ко оговара брата или га осуђује, против Закона говори и Закон осуђује. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, већ се постављаш као да си му судија.
12Само је један Законодавац и Судија, који може да спасе и погуби. А ко си ти да осуђујеш ближњега?
13А сад, ви што говорите: „Данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град. Тамо ћемо провести годину дана; трговаћемо и зарадићемо“,
14а не знате ни шта ће бити сутра. Шта је ваш живот? Он је као магла која се за кратко спусти, па се потом разиђе.
15Уместо да говорите: „Ако да̂ Господ да будемо живи, учинићемо ово или оно.“
16А ви се још и хвалите својом надменошћу! Свако такво хвалисање је зло.
17Према томе, ко зна да чини добро, а не чини, грех му је.