1Дух је Господњи нада мном; он ме је помазао, да јавим Радосну вест понизнима. Послао ме је да превијем у срцу сломљене, да најавим слободу заробљеницима, утамниченима да ће им престати сужањство;
2да од Господа најавим годину помиловања, и од Бога нашега дан освете; да утешим све ожалошћене,
3да усправим ожалошћене на Сиону, да им дам накит уместо пепела, уље за весеље уместо жалости, одећу за похвалу уместо духа тужнога; и њих ће звати: ’Храстови правдини, Засад Господње славности’.
4И саградиће древне развалине, и подићи места похарана, и обновиће градове, пустошене од колена до колена.
5И туђинци ће стајати и стада ваша напасати, и синови странаца биће ратари ваши и виноградари ваши.
6А ви ћете се звати: ’Свештеници Господњи’. Говориће вам се: ’Служитељи Бога нашега’. Јешћете благо туђинских народа и загосподарићете славом њиховом.
7Уместо вашег двоструког ниподаштавања и срамоте, одредиће им се да се веселе за вас, који ћете у њиховој земљи наследити двоструко, којима ће бити радост вечна.
8Јер ја, Господ, волим право, мрзим грабеж уз жртву свеспалницу, а даћу им плату одистинску, и склопићу с њима савез вечни.
9И знаће се међу пуцима потомство њихово, усред народа нараштаји њихови. Сви који их виде схватиће да су они потомство што га је благословио Господ.“
10Усхићен сам врло у Господу, кличе душа моја у Богу моме, јер ме је оденуо хаљином спасења, огрнуо ме је плаштом праведности, као женик кад на себе венац стави и невеста кад се накитом украси.
11Јер као што земља истерује клице своје, и као што семе у врту клија, тако ће Господар Господ учинити да проклија правда и похвала пред свим пуцима.