Isaiah 59
1 Гле, није рука Господња окраћала да не спасава, нити је ухо његово оглухнуло да не чује;
2 него ваше кривице јесу преграда између вас и Бога вашега, и греси ваши заклањају лице његово од вас да вас не чује.
3 Јер шаке су ваше крвљу загађене, и прсти су ваши у злочину, усне ваше говоре превару, језик ваш мрмља подлост.
4 На праведност нико не позива, нити ико по истини суди; уздају се у ништавило, и говоре речи испразне; муку зачињу, неваљалство рађају.
5 Јаја гујина легу и мрежу паукову плету; од њихових ко поједе јаја, тај умире; а ако га разбије, гуја се излегне.
6 Њихово плетење није за одевање, њихове израђевине нису за покривање. Њихове израђевине дело су преступничко и шакама својим чине насиље
7 Њихове ноге у зло трче и хитре су да проливају невину крв. Мисли њихове мисли су преступничке, пустош је и пропаст на друмовима њиховим.
8 Пут ка миру они не познају, на стазама њиховим праведности нема. Изопачили су своје угажене путеве, ко по таквом путује, мир не упознаје.
9 Зато се право од нас удаљило, и праведност до нас не допире. Надали смо се светлости, а гле, тама; сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;
10 по зиду пипамо као слепи, и тапкамо као да смо без очију; у подне се спотичемо као да смо у сумраку; у обиљу смо као да смо мртви;
11 сви ми мумламо као да смо медведи и гукањем гучемо као да смо голубови. Очекујемо суд, а њега нема, спасење — удаљило се од нас.
12 Јер много је наших побуна пред тобом, и греси наши сведоче против нас. Заиста, ми увиђамо побуне своје и упознали смо кривицу своју.
13 Побунили смо се и Господа се одрекли, одметнули се од Бога нашега; говорили смо речи подле и отпадничке, измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.
14 И тако је право потиснуто, и правда је далеко одгурнута, јер истина је јавно посрнула, и честитост проћи не може.
15 Истина бива черупана, и ко се зла клони, бива оробљен. А Господ види и то је зло пред њим јер правице нема.
16 И види: нема човека. И запањи се што заступника нема. Онда се ослободи мишица његова, и би му потпора праведност његова.
17 Праведност је навукао као оклоп, и на глави му је спасење као кацига, а одећу осветничку је навукао као одору, и ревношћу се огрнуо као плаштом.
18 Према оном што су заслужили њих ће намирити; према оном што су заслужили, зато што су насртали, зато што су мрзели, њих ће намирити, према оном што су жудели, што су заслужили.
19 И видеће са запада име Господње, и са истока сунчевога славу његову, јер ће доћи као бујица, Дух Господњи њу ће подстицати.
20 „А Откупитељ ће доћи Сиону и онима који се у Јакову одврате од преступа — говори Господ.
21 Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега — говори Господ — како сада тако и довека.