Bible

1 Праведник гине и никога то не узбуђује. И смерни људи бивају одвођени и нико не разабире да праведник бива одведен пред зло, 2 да уђе у мир. Почивају на лежајима својим ко је ишао исправно. 3 „А сад се примакните амо, синови гатарини, потомство прељубничко, смрдљиво. 4 Над ким се шегачите? Над ким се бекељите? Плазите језик? Нисте ли ви деца бунтовна, потомство лажљиваца, 5 који се успаљују међу храстовима, под сваким дрветом зеленим, жртвујући децу по долинама, под каменим раселинама?“ 6 „На вододерини твоја је рака. Оне, оне су твоји међаши. Управо њима изливаш жртве наливне, спаљујеш житну жртву. Зар оне да ми се свиде? 7 На гору високу и уздигнуту свој си лежај поставила, па си се тамо попела да кољеш жртву закланицу. 8 Уз врата и довратке свој си запис поставила. Далеко од мене си разоткрила и на висине лежај свој наместила, те се погађала са онима које волиш да легнеш с њима, да осетиш снагу. 9 И ходочастиш цару у помазању, и умножаваш своја мира; и послала си своје известиоце издалека и спустила до Света мртвих. 10 Изнурила си себе многим путовањима својим. Ниси рекла: ’То је таштина!’ Стекла си јакост нову, зато ослабила ниси. 11 Па кога си се уплашила и побојала, те си слагала? И ниси се мене сетила, ниси себи на срце ставила. Нисам ли ја ћутао и од века, па се мене побојала ниси? 12 Ја ћу објавити твоју правду, и дела ти твоја користити неће. 13 Кад завичеш, нека те изведу чете твоје. А све њих ће ветар однети, таштина узети. Међутим, који се у мене уздају земљу ће баштинити и моју свету гору поседовати.“ 14 Тада ће се говорити: „Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте! Мом народу сметње с пута уклоните!“ 15 Јер говори Вишњи и Уздигнути, настањени трајно, а име му је Светитељ: „Мој стан је узвишеност и светиња, а са скрушеним сам и с духом пониженим, да оживим пониженима дух, да оживим скрушенима срце. 16 Јер се нећу препирати довека, нити ћу се љутити непрестано, јер би испред лица мојега ослабио дух и душе које сам саздао. 17 Кривица његова је грабеж. Зато сам се наљутио, и зато га ударио, и у љутини се сакрио; а он је отишао одметнички, како га срце његово одвуче. 18 Путеве његове сам видео. И излечићу га и довести, и умирићу срце оних који га теше и који с њим тугују. 19 Стварам речи уснама да проговоре: Мир! Мир удаљеноме и блискоме —  говори Господ, и њега ћу излечити. 20 А опаки су као море усталасало, што се успокојити не може, и из вода својих исталасава муљ и блато. 21 Нема мира опакима —  говори Бог мој.