1Пробуди се! Пробуди се! Одени се у своју снагу, Сионе! Одени се огртачем сјајности своје, Јерусалиме, граде свети, јер у тебе више улазити неће необрезани и нечисти.
2Стреси са себе прашину и устани, устоличи се, Јерусалиме! Скини окове са свога врата, заборављена ћерко сионска.
3Јер говори Господ: „Ето, били сте продани и без новца ћете бити откупљени.“
4Јер говори Господар Господ: „У Египат је некада народ мој сишао да тамо странац буде, а Асир му је ни због чега насиље чинио.
5А сада, зашто сам ја овде? — говори Господ. Зато што је без разлога поробљен мој народ, а поробљивачи његови ликују — говори Господ — и без престанка, поваздан вређа се моје име.
6Зато ће народ мој познати име моје. Зато ће у онај дан знати да сам ја онај који говори: ’Ево ме!’“
7Како ли су дивне по горама ноге благовесника који најављује мир, благовесника доброте који најављује спасење, говорећи Сиону: „Бог твој царује!“
8Глас стражара твојих се подиже, глас заједничког клицања, јер очима својим гледају како се Господ враћа на Сион.
9Подврискујте и кличите заједно, развалине јерусалимске, јер Господ је народ свој утешио, Јерусалим откупио.
10Своју свету мишицу Господ је открио да сви пуци гледају, да сви крајеви земљини виде како наш Бог спасава.
11Одлазите! Одлазите! Одатле изађите! Нечистоте не дотичите! Из средине његове изађите! Себе очистите, који посуде Господње подижете.
12Јер у журби излазити нећете, и бежати нећете, зато што испред вас иде Господ, а иза вашег строја је Бог Израиљев.
13„Гле, мој Слуга ће успевати, узвисиће се и уздигнути, и веома узвеличати.
14Како су се многи ужаснули над њим: тако изнакажен његов људски лик и појава његова међу потомцима људи.
15Ипак, пошкропиће он народе многе, ни писнути неће цареви, јер видеће што им нико објавио није, и схватиће о коме чули нису.“