1Говори Господ: „Где је потврда о разводу за вашу матер којом сам је отпустио? Или: ко је поверилац коме сам вас продао? Гле, због кривица ваших ви сте продани. Због неверства свога ваша мати је отпуштена.
2Зашто, кад сам био дошао, никог није било? Кад сам био звао, одазвао се нико није? Зар је тако кратко скраћена рука моја, те не може избавити? Или: зар снаге у мени нема, те не могу ослободити? Гле, претњом својом исушујем море, претварам реке у пустињу. Распадају се рибе њихове кад воде нема, и умру од жеђи.
3Небеса облачим у црнину, и кострет им као прекривачи.“
4Господар Господ даде ми језик учен да знам окрепити уморнога. Речју ме буди; из јутра у јутро буди ме на ухо да га слушам као учени.
5Господар Господ отворио ми је ухо, а ја нисам окретао плећа, нити сам устукнуо.
6Леђа сам своја подметао онима који ме туку, а образе своје онима који ми браду чупају, лице своје заклањао нисам од увреда и од пљувања.
7А Господар Господ мени помоћ даје да се не постидим, зато сам свој образ у кремен претворио и знам да се посрамити нећу.
8Близу је онај који ме правда. Ко ће са мном да се парничи? Станимо заједно. Ко ће против мене? Нек ми приђе ближе.
9Гле, Господар Господ мени помаже. Ко је тај који ће ме окривити? Ето, сви они ће се истрошити као хаљина, мољац ће их појести.
10Ко се међу вама боји Господа и слуша глас његовог слуге, који је ишао по тамнинама, а није имао видела; уздао се у име Господње, ослањао на Бога својега.
11Ено, сви ви који палите ватру опасујући се искрама, одосте у пламен своје ватре и у искре вашег сагоревања; од руке моје то ће вам бити: лежаћете у мукама.