Bible

1 Запеваћу миљенику своме, песму љубавника својега о винограду његовом. Мој миљеник је виноград имао на брдашцу родноме. 2 Он га окопа и од камења очисти, те лозу племениту у њему посади. Посред њега он кулу подиже и у њему муљару сагради. Чекао је да му роди грожђе, а он њему изроди вињаге. 3 „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци, ви будите судије на суду измеђ’ мене и мог винограда. 4 Шта још могох учинити за виноград мој, а да му нисам учинио? Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе, а он је изродио вињаге? 5 И сад да вам кажем шта ћу да учиним винограду своме: плот ћу његов уклонити, нека га пустоше; зид ћу његов развалити, нека га изгазе; 6 у пустош ћу га претворити, нити ће бити орезан, нити ће бити окопан; нека сав зарасте у бодље и у трње; и облацима ћу забранити да над њим кишу пусте.“ 7 Наиме, виноград Господа над војскама дом је Израиљев; и људи Јудејци засад су његов премили. Надао се он праву, а ето крвопролића; надао се праведности, а ето вапаја. 8 Тешко онима који примичу кућу уз кућу, поље уз поље, састављају док све место не заузму, те да једини сред земље останете. 9 Ушима својим слушам Господа над војскама: „Баш ће куће многе опустети, велике и лепе без житеља остати. 10 Јер виноград од десет вата само ће бачвицу дати, и засејана мера даће десети део.“ 11 Тешко онима који рано ране да се опијају пићем жестоким, настављају до расвитка зато што их вино распаљује. 12 Харфе и лире, бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим; а за дело Господње не маре, и рад руку његових не гледају. 13 Зато што знања нема, народ мој ће у ропство одведен бити; и славни његови ће од глади умирати, и мноштво ће његово од жеђи горети. 14 Зато је Свет мртвих ждрело своје развалио, и неизмерне раље разјапио да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово уз буку његову и вику његову. 15 И човек ће се савијати, и мужеван ће понижен бити, и силници ће поглед оборити. 16 Господ над војскама судом ће се узвисити, и Бог свети светост ће правдом доказати. 17 Јагањци ће као на пашњацима пасти, и јарци ће по богаташким рушевинама брстити. 18 Тешко онима који на себе кривицу навлаче ужима варалачким и опакост конопцима колским — 19 онима који говоре: „Нека пожури, нека похита са оним што чини, па да видимо. Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев са оним што је наумио, па да знамо!“ 20 Тешко онима који зло добрим називају, а добро злим; таму као светлост представљају, а светлост као таму; горко као слатко представљају, а слатко као горко! 21 Тешко онима који у својим очима су мудри и сами пред собом паметни! 22 Тешко онима који су у вину силни, и у мешању жестоких пића храбри; 23 који за мито кривца оправдавају, и праведничку праведност потискују. 24 Зато, као што пламени језици стрњику прождиру, и као што ватра сено прогута, тако ће корен њихов иструнути, као прах ће се пупољак њихов разлетети; зато што одбацише Закон Господа над војскама и презреше реч Светитеља Израиљева. 25 Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа, те он на њега подиже руку своју и тако га удари да се потресоше планине; па телеса њихова леже као смеће посред улица. Ипак, гнев се његов још не смирује, још је испружена рука његова. 26 Он подиже ратну заставу народима издалека; и он им зазвижди до краја земље; и гле, брзом хитрином они долазе. 27 Међу њима нема ни уморна, ни сустала, ни дремљива, ни поспана; ни да им се појас око струка распасује, ни да им се ремен на сандали дреши. 28 Њихове су стреле добро зашиљене; њихови су лукови сви запети; њихових коња копита су као кремен; њихови су точкови као вихор. 29 Њихова је рика као у лава, они ричу као млада звер, и реже, и плене, и односе, и нико их не спречава. 30 И режаће на њега у дан онај као море када режи. Погледа ли неко на земљу, гле, тама је и тескоба, и светлост замрачена облацима њеним.