1А сад послушај, Јакове, слуго мој, и Израиљу, ког сам изабрао.
2Говори Господ који те је начинио, и који те је од утробе саздао, теби помаже: Не бој се, Јакове, мој слуго, Јешуруне, ког сам изабрао.
3Јер ћу воду излити на жедно тле, и врела на сушну земљу. Излићу Дух свој на потомство твоје, и благослов на поколења твоја.
4И рашће као да су међу травом, као врбе из текуће воде.
5Један ће рећи: ’Ја сам Господњи!’ други ће се звати именом Јаковљевим, трећи ће себи на руци исписати: ’Господњи’, и усвојиће име Израиљево.“
6Говори Господ, Цар Израиљев и његов Откупитељ, Господ над војскама: „Ја сам Први и ја сам Последњи, осим мене другог Бога нема.
7Ко је као ја? Нека устане и каже, нека се јави и нек то објави, и нек то разложи преда мном. Откад поставих народ од вечности, и ствари што ће доћи, нека најави шта ће се збити.
8Не плашите се и не бојте се: нисам ли вам одавно објавио и најавио? И ви сте моји сведоци: има ли Бога осим мене? Не, нема Стене за коју ја знам.“
9Који праве кипове, сви су они ништавила, и драгоцености њихове не користе ничему. Сведоци њихови не виде и не знају, те ће бити на срамоту.
10Ко прави бога и лије кип, да од тога користи нема?
11Гле, осрамотиће се сви другови његови и уметници. Нека се саберу сви: и они су дело људско. Нека се поставе: заједно ће се престравити и постидети.
12Обликује гвожђе алатком и ради на жару угља, чекићима га дотерује и снажном га руком обрађује. Не храни се и нема снаге, воде не пије и исцрпљује се.
13Обликује дрво, узима меру, писаљком га обележава, обрађује га длетом, оцртава га шестаром, и деље га по узору на људски лик, као лепоту људску, да буде постављен у дому.
14За себе је насекао кедре и узео кипарисе и храст, што је за себе неговао међу дрветима шумским, засадио бор што је порастао на киши.
15И човеку је то као гориво; узима од тога да се огреје; па ложи и пече хлеб. Међутим, од тога деље и бога пред којим пада ничице и прави кип и клања му се.
16Половином ложи ватру, том половином пече месо на жару, једе печење и бива сит, те се греје и говори: „Ах, грејем се и крај ватре уживам.“
17А од остатка прави бога, идола свога; пада пред њим ничице и клања му се и моли му се: „Избави ме, јер ти си мој бог.“
18Не знају и не расуђују, јер су им очи замазане па не виде; и срца њихова па не разумеју.
19Такав не размишља и нема у њега знања ни расуђивања да каже: „Половином од овога ложио сам ватру, па сам на жару испекао хлеб, испржио сам месо и појео га. А од остатка сам начинио гнусобу. Зар да се клањам комаду дрвета?“
20Тај се стара за пепео. Њега заводи преварно срце, те не може да избави свој живот, а неће да каже: „Није ли обмана у мојој десници?“
21„Сети се овога, Јакове, и Израиљу, јер си слуга мој! Ја сам те саздао и ти си слуга мој; Израиљу, ја тебе да заборавим нећу!
22Као маглу растерао сам твоје преступе, и грехе твоје као да су облак. Мени се врати, јер ја сам те откупио.“
23Кличите, небеса, ово је дело Господње! Орите се, дубине земљине! Одјекујте радосно, планине, и ви, шуме, са свим својим дрвећем! Јер Господ је откупио Јакова, и прославио се у Израиљу.
24Говори Господ, Откупитељ твој, и Саздатељ твој од утробе: „Ја сам Господ који сам све учинио, ја сам лично разапео небеса, и без икога засводио земљу.
25Ја спречавам врачарска знамења, и гатаре претварам у лудаке; терам мудраце да устукну и знање преобраћам у безумље.
26Потврђујем што слуга му каже, испуњавам својих гласника намере. ’Насели се!’ — говорим Јерусалиму, и градовима Јудиним: ’Саградите се!’ А ја ћу подићи што је разрушено.
27Говорим океану: ’Пресахни! Твоје реке пресушујем.’
28’Пастиру мој’ — говорим Киру, и он ће све моје жеље испунити. ’Сагради се!’ — говориће Јерусалиму, а Дому: ’Утемељи се!’“