Bible

1 Ево Слуге мога, коме сам потпора, изабраника мога, миљеника душе моје. На њега сам Духа свога излио да доноси правду народима. 2 Он не виче, нити буку прави, на улици гласа свог не диже. 3 Он не ломи трску напукнуту, нити гаси фитиљ који тиња, него он доноси право истинито. 4 Он не тиња, нити сломљен бива док на земљи право не успостави, а острва су жедна његовог Закона.“ 5 Говори Бог Господ, који је створио и разастро небеса, који је раширио земљу и растиње њено, који даје дисање народима по њој, и дух бићима која ходају по њој: 6 „Ја, Господ, у правди сам те позвао, и за руку те ухватио; и тебе чувао и тебе поставио за савез народу, за светлост племенима, 7 да отвориш очи слепима, да изведеш из затвора сужње, из тамнице оне што у тами живе. 8 Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје другом дати нећу, нити части своје киповима. 9 Што је од искона, гле, то долази; и новости ја већ најавих, пре него се збуду чиним да чујете.“ 10 Певајте Господу песму нову, славу његову од краја земљиног, који морем силазите и што је по њему, острва и сви становници њини. 11 Нека се ускомеша пустиња и градови њени, нека одјекују насеља кедарска, нека подвикују становници Селе, нека кличу с горских врхова, 12 Нека славу своју дају Господу, и хвалу му најављују по острвима. 13 Као јунак Господ ступа, као ратник он се разјарио, Он кликће и уз то виче, на непријатеље се своје устремио. 14 „Од давнина сам ћутао, глув се правио, уздржавао, сад вичем као породиља, дахћем и издишем уједно. 15 Сасушићу горе и брегове, и спарушити све биљке по њима, и претворити реке у вртаче, и мочваре ја ћу исушити. 16 Слепе људе водићу путем што га не познају, упутићу их на стазе што их не познају. Пред њима ћу таму у светлост претворити, а џомбе у зараван. Те ћу ствари учинити и нећу оклевати. 17 У великом стиду ће узмаћи који се у резане кипове уздају, који ливеним ликовима говоре: ’Ви сте богови наши.’ 18 Чујте, глуви! И прогледајте, слепи, да видите! 19 Ко је слеп, ако не мој слуга? Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем? Ко је слеп као намирени и слеп као слуга Господњи? 20 Много си видео, али ниси марио; уши отворене али нико не слуша.“ 21 Господу се свидело због праведности његове да узвелича Закон и почаст му да̂. 22 А народ је овај опљачкан и оплењен, у пећине сви су они затворени, у затворе склоњени. Плене их, а нико да их избави; отимају им, а нико да каже: „Врати!“ 23 Ко од вас мари за то? Ко се нагао и слуша унапред? 24 Ко је пљачкашу изручио Јакова и отимачима Израиља? Није ли то Господ, против ког смо грешили, чије путеве нису хтели да следе, и чији Закон нису слушали? 25 Зато је он на њега излио јарост гнева својега и насиља ратна; пламен га је одасвуд окружио, али он ни то није схватио; и спалио га је, али он ни то није озбиљно узео.