1У оно време је вавилонски цар Меродах-Валадан, син Валаданов, послао писма с даром за Језекију. Чуо је, наиме, да се овај разболео и да је оздравио.
2Језекија им се обрадовао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, целу оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
3Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“ Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
4„Шта су видели у твојој кући?“ — упита он. Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
5Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господа над војскама:
6’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа — говори Господ.
7А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
8Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“