1Нека им се узрадује пустиња, земља сасушена. Нека кличе пустара, нека као шафран процвета.
2Нека бујно цвати цват, и нека још кличе од радости и певања. Њој је дана слава ливанска, красота кармилска и саронска. Они ће гледати славу Господњу, красоту Бога нашега.
3Руке клонуле укрепите, и колена клецава учврстите.
4Реците преплашеним срцима: „Будите јаки, не бојте се! Ево Бога вашега, одмазда долази, наплата Божија. Он са̂м хита да вас спасе!“
5Тада ће се слепима отворити очи и глувима ће се уши отворити;
6тада ће хроми као јелен скакати, и певаће језик у немога; јер ће вода избијати у пустињи и потоци у пустари,
7тле спаљено постаће рит, а жедна земља водоскоци; у јазбинама за шакале сместиће се зеленило за трску и рогоз.
8Тамо ће пролазити друм и пут, и он ће се звати „Свети пут“; нико нечист њиме проћи неће него ће бити за њих, за оне који путем иду, а ту луди неће залутати.
9Тамо лава више бити неће, нити ће тамо пролазити звер, нити ће се наћи, него ће ходати откупљени.
10Вратиће се избављени Господњи, доћи ће у Сион с весељем и с радошћу вечном на челима; пратиће их раздраганост и радост, а побећи ће жалост и уздаси.