1Пророштво приморској пустињи. Као што вихори по Негеву хује, из пустиње пристижу, из земље страхотне.
2Откривено ми је страшно виђење — подлац подлост чини, пустошник пустоши: „На јуриш, Еламе! На опсаду, Мидијо! Докрајчићу све уздахе њене!“
3Зато бедра моја пробадају пробади; болови ме спопадају као породиљу; смућен сам над оним што чујем, ужаснут сам пред оним што видим.
4Збуњено је срце моје, гроза ме снађе. Сутон мог уживања претвори се у језивост.
5Постави сто! Простири простирку! Једи! Пиј! Устајте, главари! Мажите штитове!
6Јер Господ је мени овако рекао: „Иди, постави стражара! Па што види, то нека ти јави.
7Ако види коњанике, како јашу по двојица, јахаче на магарцима, јахаче на камилама, нека добро пази, нека пази што пажљивије.“
8И повика стражар са стражарнице: „Господару мој, стојим дању непрестано, и целу ноћ на банку где сам постављен.
9И гле ово: долазе коњаници, јашу по двојица. Тада он проговори и рече: ’Паде, паде Вавилон! Сви кипови његових богова о земљу се разбише.’“
10Вршено моје, зрно с гумна мојег! — што сам чуо од Господа над војскама, Бога Израиљева, то вам објављујем.
11Пророштво о Думи. Дође ми зов из Сира: „Стражари, које је доба ноћи? Стражари, које је доба ноћи?“
12Стражар одговара: „Долази јутро, па опет ноћ. Ако ћете искати, иштите! Вратите се! Дођите!“
13Пророштво Арапима. У честарима арапским почивате, каравани дедански.
14Приступите жедном, изнесите воду, становници земље темеске, с хлебом својим пред бегунце изађите.
15Јер они беже пред мачевима, испред мача исуканог, и испред лука напетога, и испред боја жестокога.
16Да, овако ми је рекао Господар: „Још једна година, као што су године најамничке, и ишчезнуће сва слава кедарска.
17Од многобројних стрелаца међу мушкарцима из Кедра, мало ће их остати. Јер је то рекао Господ, Бог Израиљев.“