Isaiah 21
1 Пророштво приморској пустињи. Као што вихори по Негеву хује, из пустиње пристижу, из земље страхотне.
2 Откривено ми је страшно виђење — подлац подлост чини, пустошник пустоши: „На јуриш, Еламе! На опсаду, Мидијо! Докрајчићу све уздахе њене!“
3 Зато бедра моја пробадају пробади; болови ме спопадају као породиљу; смућен сам над оним што чујем, ужаснут сам пред оним што видим.
4 Збуњено је срце моје, гроза ме снађе. Сутон мог уживања претвори се у језивост.
5 Постави сто! Простири простирку! Једи! Пиј! Устајте, главари! Мажите штитове!
6 Јер Господ је мени овако рекао: „Иди, постави стражара! Па што види, то нека ти јави.
7 Ако види коњанике, како јашу по двојица, јахаче на магарцима, јахаче на камилама, нека добро пази, нека пази што пажљивије.“
8 И повика стражар са стражарнице: „Господару мој, стојим дању непрестано, и целу ноћ на банку где сам постављен.
9 И гле ово: долазе коњаници, јашу по двојица. Тада он проговори и рече: ’Паде, паде Вавилон! Сви кипови његових богова о земљу се разбише.’“
10 Вршено моје, зрно с гумна мојег! — што сам чуо од Господа над војскама, Бога Израиљева, то вам објављујем.
11 Пророштво о Думи. Дође ми зов из Сира: „Стражари, које је доба ноћи? Стражари, које је доба ноћи?“
12 Стражар одговара: „Долази јутро, па опет ноћ. Ако ћете искати, иштите! Вратите се! Дођите!“
13 Пророштво Арапима. У честарима арапским почивате, каравани дедански.
14 Приступите жедном, изнесите воду, становници земље темеске, с хлебом својим пред бегунце изађите.
15 Јер они беже пред мачевима, испред мача исуканог, и испред лука напетога, и испред боја жестокога.
16 Да, овако ми је рекао Господар: „Још једна година, као што су године најамничке, и ишчезнуће сва слава кедарска.
17 Од многобројних стрелаца међу мушкарцима из Кедра, мало ће их остати. Јер је то рекао Господ, Бог Израиљев.“