1Израиљу, не радуј се! Не ликуј као народи јер си блудничио и отишао од Бога свога. Заволео си зараду блудничку са пшеничних гумна.
2Гумно и винска каца их неће нахранити, изневериће у њима шира.
3Они неће остати у Господњој земљи. Јефрем ће се вратити у Египат и у Асирији ће јести нечисту храну.
4Неће Господу изливати вино и неће му бити угодне њихове жртве. Биће им као хлеб жалости и сви који га једу ће се онечистити. Јер је њихов хлеб за њихову гушу и неће ући у Дом Господњи.
5Шта ћеш да радиш на дан одређеног празника, на дан Господње светковине?
6Јер, гле, побегли су од пропасти, а Египат ће их окупити и у Мемфису ће их сахранити. Драгоцености њиховог сребра зарашће у коприву и трње ће им бити у шаторима.
7Дошли су дани казне! Дошли су дани освете! Нека зна Израиљ: Пророк је луд и суманут је човек духован, од величине кривице твоје и велике мржње.
8Јефрем је са Богом мојим био стражар, а пророк птичарева замка на свим његовим путевима. Мржња је у Дому Бога његовога.
9У покварености су огрезли као у данима Гаваје. Али сетиће се он кривице њихове и казниће грехе њихове.
10„У пустињи сам нашао Израиљ као грожђе; као рани плод на тек стасалом смоквином стаблу видео сам ваше претке. И они су дошли у Вал-Фегор и посветили се срамоти, постали су попут гадости какве су волели.
11Јефремова слава ће као птица да одлети — нема рађања, нема трудноће, нема зачећа.
12Јер ако и одгаје децу своју ја ћу их оставити без иједног човека. И још: јао њима, када будем отишао од њих!
13Јефрем је, колико видим, као Тир, засађен на пашњаку. Али Јефрем изводи убицама своју децу.“
14О, Господе, подај им, ал’ шта да им даш? Утробу која побацује и груди усахле подај им.
15„У Галгалу су сва њихова зла и тамо их мрзим. Због њихових злобних дела истераћу их из свога Дома. Више нећу да их волим. Сви су њихови главари одметници.
16Разорен је Јефрем, корен му је сасушен и плода неће имати. А ако и нешто роди, то предраго његове утробе ја ћу да погубим!“
17Мој Бог ће их одбацити јер га нису послушали, па ће бити луталице међу народима.