1„Дођите! Хајде да се вратимо Господу, јер он нас је растргнуо, и он ће нас излечити; он нас је ударио, и он ће нас превити!
2Оживеће нас за пар дана, а већ трећег ће нас дићи да пред њиме ми живимо!
3Хајде да га упознамо, хајде да тежимо богопознању! Он сигурно стиже као зора, долази нам као киша, као позна киша земљу што натапа.“
4„Шта да ти радим, Јефреме? Јудо, шта да ти радим? Ваша је оданост ко облак јутарњи, као роса рана нестаје.
5Сећи ћу их у комаде преко пророка, убићу их речима својих уста, а прописи ће моји бити светло што се јавља.
6Јер ја милосрђе хоћу, а не жртву; богопознање, а не свеспалнице!
7Попут Адама су савез прекршили. О, како су ме издали!
8Галад је град злочинаца крвавих трагова.
9Дружина је свештеничка банда убица што човека вреба. Убијају на путу за Сихем, грозоте су починили.
10Видео сам страшне ствари у дому Израиљевом: Јефрем тамо блудничи, а Израиљ се опоганио.
11Јудо, и за тебе је одређена жетва, из изгнанства народ свој кад вратим.