1Господу се, Богу своме, Израиљу врати, јер си посрнуо у кривици својој!
2Понесите са собом речи, Господу се вратите. Кажите му: „Кривицу нам сваку ти опрости, молитву услиши; како бисмо ти принели плод усана својих као јунце када жртвујемо!
3Асирија нас спасти неће и на коњима нећемо јахати. Нећемо опет говорити, делу руку наших: ’Боже наш!’ Јер сироче смиловање у теби налази.“
4„Излечићу отпадништво њихово, добровољно волећу их јер се од њих јарост моја одвратила.
5Израиљу бићу као зора, процветаће као љиљан, пустиће корење ко кедар ливански.
6Ницаће му младице, ко маслина раскошан ће бити, мирисаће као кедар ливански.
7Вратиће се да живе у сенци његовој. Проклијаће као жито, раширити као лоза, прочуће се као вино са Ливана.
8О, Јефреме, шта ја имам с идолима? Ја, ја ћу да услишим, ја ћу да се старам, ја сам као зелен чемпрес. Од мене ћеш ти свој плод да примиш.“
9Ко је мудар нек ово разуме, ове ствари нек умни разазна: Господњи су исправни путеви. Праведници ходају по њима, одметници на њима посрћу.