Hosea 11
1 „Волео сам Израиљ још док је дете био и из Египта позвах сина свога.
2 Али што су их више позивали, од њих су више одлазили, Валима су жртвовали, идолима су ка̂дили.
3 Јефрема сам учио да хода, ја сам их за руке прихватао. Али они препознали нису да сам ја тај што сам их лечио.
4 Спонама људским, везама љубави ја сам их привлачио. Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује. Сагињао сам се да бих их хранио.
5 Неће се вратити у Египат, него ће Асирца за цара имати јер су одбили да се покају.
6 Витлаће им мач по градовима, капије ће им разорити, прождраће их због њихових сплетки.
7 Мој је народ одлучан да ме се одриче. Зову га ка Вишњем, ал’ га нико не узвиси.
8 О, Јефреме, како да те предам? О, Израиљу, како да те изручим? Како да те учиним ко Адму, да те учиним ко Севојим? Туче у мени срце моје, разгорело се моје смиловање.
9 Пламен свога гнева нећу да излијем, нећу опет Јефрема да затрем. Јер, Бог ја јесам, нисам човек; Светац међу вама и у гневу нећу да вам дођем.
10 Они ће следити Господа и као лав он ће да риче. Зарикаће он, задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.
11 Задрхтаће и доћи као птица из Египта, као голубица из земље асирске. Даћу им да живе у кућама њиним — говори Господ.
12 Јефрем ме је лажју окружио, а обманом дом Израиљев. Али Јуда још с Богом корача, са светима остао је веран.“