Hebrews 1
1 Бог је много пута и на много начина говорио нашим прецима преко пророка,
2 али у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је одредио за власника свега, чијим посредством је и свет створио.
3 Он је одсјај Божије славе, и верни одраз његовога бића, он који све одржава силом своје речи. Па пошто изврши очишћење греха, седе у небу с десне стране Бога величанственога.
4 Тако постаде толико моћнији од анђела, колико му Бог даде име узвишеније од њиховог.
5 Зар је коме од анђела икад рекао: „Ти си Син мој, данас си се мени родио“, и поново: „Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити Син“?
6 А затим, кад је слао Прворођенца на свет, рече: „Нека му се поклоне сви анђели Божији.“
7 За анђеле, пак, каже: „Он своје анђеле чини ветровима, и своје слуге огњеним пламеновима.“
8 А за Сина каже: „Твој је престо, Боже, у веке векова! Жезло је правде жезло твога царства.
9 Волиш правду, а мрзиш неправду. Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости, више него твоје другове.“
10 Такође каже: „Ти си, Господе, у почетку утемељио земљу, и небеса су дело твојих руку.
11 Она ће пропасти, али ти ћеш остати, и све ће се исхабати као изношена одећа.
12 Сложићеш их као огртач, измениће се као одећа. А ти си увек исти, веку твоме нигде краја нема.“
13 И коме је од анђела икад рекао: „Седи мени с моје десне стране, док душмане не положим твоје, за твоје ноге постоље да буду“?
14 Нису ли сви анђели — духови послати од Бога да служе онима који треба да приме у посед спасење?