Bible

1 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“ 2 Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, 3 осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“ 4 Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! 5 Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови који познају добро и зло.“ 6 Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. 7 Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче. 8 Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту. 9 Господ Бог позва човека: „Где си!“ 10 „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ — одазва се човек. 11 „Ко ти је рекао да си го? — упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“ 12 „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ — одговори човек. 13 „Шта си то учинила?“ — упита Господ Бог жену. „Змија ме је преварила, па сам јела“ — одговори жена. 14 Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила, проклета буди међу свим животињама и свим дивљим зверима. На свом трбуху ћеш пузати и јести прах целог свог века!“ 15 Ево, замећем непријатељство између тебе и жене; између твог потомства и њеног потомства: Оно ће ти главу сатирати, а ти ћеш му пету уједати. 16 А жени рече: „Умножићу твоје трудничке муке, те ћеш с муком децу рађати. Жудећеш за својим мужем, али он ће владати над тобом!“ 17 Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево: Земља нека буде проклета због тебе, с муком ћеш се од ње хранити целог свог века! 18 Рађаће ти трње и коров, а хранићеш се пољским биљем. 19 Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет. Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“ 20 Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима. 21 А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. 22 Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ 23 Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет. 24 Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.