1У те дане, Амрафел цар Сенара, Ариох цар Еласара, Кедор-Лаомер цар Елама и Тидал цар Гојима,
2поведу рат против Бере, цара содомског, Варсе, цара гоморског, Шинаба, цара Адме, Симовора, цара Севојима и цара Вале, то јест Соара.
3Сви се они скупе у долину Сидим, где је Мртво море.
4Дванаест година су били потчињени Кедор-Лаомеру, али тринаесте године се побуне.
5Четрнаесте године дође Кедор-Лаомер с царевима што су му били савезници и потуку Рефаимце у Астарот-Карнајиму, Зузејце у Аму и Емијце на равници киријатајимској,
6те Хоријце на њиховој гори Сир, близу Ел-Фарана, што је покрај пустиње.
7Онда се врате назад и дођу у Ен-Миспат, то јест Кадис, и освоје целу област Амаличана и Аморејаца, који су живели у Хасасон-Тамару.
8Тада се дигне цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Севојима и цар Вале, то јест Соара, па заметну битку против оних у долини Сидим:
9Кедор-Лаомера, цара Елама, Тидала, цара Гојима, Амрафела, цара Сенара, Ариоха, цара Еласара — четири цара против петорице.
10Долина Сидим је била пуна јама са смолом. Цареви Содоме и Гоморе, бежећи, упадну у њих, а остали побегну у горе.
11А победници однесу сва добра Содоме и Гоморе и сву храну, па оду.
12Одвели су и Лота, Аврамовог синовца, који је живео у Содоми, са свим његовим добрима.
13Али неки бегунац, брат Аврамових савезника Есхола и Анера, дође Авраму Јеврејину, док је боравио код храстова Аморејца Мамрије и све му исприча.
14Кад је Аврам чуо да му је синовац заробљен, сабере своје људе вичне боју — рођене у његовом дому — њих три стотине осамнаест, па крене у потеру до Дана.
15Онда их је поделио у две групе, па је ноћу напао ону војску и потукао је. Гонио их је све до Хове, северно од Дамаска
16и повратио сав плен. Вратио је и свога синовца, Лота, са његовим добрима, жене и остали свет.
17Кад се након победе над Кедор-Лаомером и царевима који су били с њим, Аврам вратио у долину Саве, то јест у Царску долину, изађе му у сусрет цар Содоме.
18Тада Мелхиседек, цар Салима, донесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега.
19Он благослови Аврама рекавши: „Нека Бог Свевишњи, створитељ неба и земље, благослови Аврама!
20Нека је благословен Бог Свевишњи, што теби у руке изручи непријатеље твоје!“ Аврам му тада даде десетак од свега.
21А цар содомски рече Авраму: „Мени дај људе, а ти узми добра.“
22Али Аврам му рече: „Подижем руку пред Господом, Богом Свевишњим, створитељем неба и земље,
23да нећу узети ни кончића с ремена од обуће, нити ишта што ти припада, да не би рекао: ’Ја сам учинио Аврама богатим!’
24За себе нећу ништа, осим што су моји момци појели. Део плена нека узму људи који су пошли са мном — Анер, Есхол и Мамрије.“