Bible

1 У почетку створи Бог небо и земљу. 2 Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама. 3 Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. 4 Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. 5 Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро —  дан први. 6 Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ 7 Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. 8 Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро —  дан други. 9 Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. 10 Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро. 11 Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. 12 Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. 13 Прође вече, свану јутро — дан трећи. 14 Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, 15 те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. 16 Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу — и звезде. 17 Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, 18 да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. 19 Прође вече, свану јутро — дан четврти. 20 Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ 21 Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. 22 Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ 23 Прође вече, свану јутро — дан пети. 24 Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. 25 Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро. 26 Затим рече Бог: „Начинимо човека по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“ 27 Тако створи Бог човека по свом лику, по Божијем лику га створи, створи их — мушко и женско. 28 И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“ 29 Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље, и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. 30 А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота — дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило. 31 Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро — дан шести.