Ezekiel 8
1 Шесте године, петог дана шестог месеца, седео сам у својој кући. Преда мном су седеле Јудине старешине. Тада се на мене спустила рука Господа Бога.
2 И како сам погледао, видео сам неко обличје слично човечијем. Од његових бокова наниже, било је нешто као огањ, а од његових бокова навише било је нешто као светлост сјајног метала.
3 Он је испружио нешто као руку и ухватио ме за прамен косе. Тада ме је Дух подигао између земље и неба и однео ме, у Божијим виђењима, у Јерусалим, на улаз северних врата која гледају на север, где стоји идол који изазива љубомору.
4 И гле, тамо је била слава Бога Израиљевог, иста као она коју сам видео у долини.
5 Тада ми рече: „Сине човечији, Подигни своје очи према северу.“ И ја сам подигао очи према северу — и гле — северно од жртвених врата, на самом улазу, био је онај идол што изазива љубомору.
6 Он ми рече: „Сине човечији, видиш ли шта чине, велике гадости које дом Израиљев чини овде, да би ме удаљили из мог Светилишта? А видећеш још и горе гадости.“
7 Затим ме је довео на улаз дворишта. Тамо сам видео рупу у зиду.
8 Он ми рече: „Сине човечији, прокопај зид!“ Ја прокопам зид, а тамо један улаз.
9 Он ми рече: „Уђи и погледај зле гадости које се чине овде.“
10 Уђем ја и погледам, а тамо, гмизавци и нечисте животиње свих облика — сви гнусни идоли дома Израиљевог — исцртани свуда по зиду.
11 Пред њима је стајало седамдесет старешина дома Израиљевог. Међу њима је стајао Јазанија, син Сафанов. Сваки од њих је имао кадионицу у руци из које се дизао облак мирисног када.
12 Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео шта старешине дома Израиљевог чине тајно, сваки у капели свог нацртаног идола? Јер говоре: ’Господ нас не види; напустио је Господ земљу.’“
13 Још ми рече: „Видећеш како чине тамо још и горе гадости.“
14 Потом ме је довео на улаз од врата Дома Господњег који је на северу. А тамо, гле, жене седе и оплакују Тамуза.
15 Он ми рече: „Јеси ли видео то, сине човечији? А видећеш још горе гадости од ових.“
16 Онда ме је одвео у унутрашње двориште Дома Господњег. Тамо, на улазу у Светињу Господњу, између трема и жртвеника, било је око двадесет пет људи леђима окренутих према Светињи Господњој. Били су лицем окренути према истоку, и тамо према истоку клањали се сунцу.
17 Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео то? Зар је мала ствар за дом Јудин што чине гадости које чине овде, па још пуне земљу насиљем и стално ме изазивају? Види само како стављају грану под свој нос!
18 Зато ћу поступати по свом гневу: нећу се сажалити и нећу се смиловати. Па да ме дозивају и јаким гласом, нећу их слушати.“