Bible

1 У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву: ’Коме ли си сличан по својој величини? 3 Погледај Асирију! Она је била као кедар на Ливану: дивних грана, сеновите крошње. Растом је био веома висок, међу облаке врх му се винуо. 4 Воде су му дале да порасте, дубинске су га воде уздигле. Око стабла су му текле реке, потоке је своје одаслао да напаја све пољско дрвеће. 5 Стога је висином надвисио све пољско дрвеће, многе су му гране израсле, у дужину су му огранци отишли, од обилних се вода разгранали. 6 У његовим гранама гнездиле су се све птице небеске, испод његових грана рађале се све пољске звери, а у његовом хладу седели сви велики народи. 7 Диван је био у својој величини и дужини својих грана, јер му је корен био крај обилних вода. 8 Кедрови у Божијем врту нису могли да се мере с њим, чемпреси нису били равни његовим гранама, платани нису могли да се пореде с његовим гранама; ниједно дрво у Божијем врту није му било равно по лепоти. 9 Подарио сам му лепоту — многе гране — па су му завидела сва дрвета еденска у Божијем врту. 10 Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, 11 предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. 12 Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. 13 На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. 14 То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку. 15 Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих, уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. 16 Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће еденско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. 17 У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом. 18 Ето коме си сличан по слави и величини! С еденским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача. То је фараон и све његово мноштво — говори Господ Бог.’“