1Он ми рече: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.“
2И како ми то рече, уђе у мене Дух и постави ме на ноге. Тада сам чуо како ми говори.
3Рече ми: „Сине човечији, шаљем те Израиљцима, отпадничком народу који се побунио против мене. Они су се, као и њихови очеви, бунили против мене све до данас.
4Шаљем те међу тврдоглаве и непокорне синове да им кажеш: ’Говори Господ Бог.’
5Послушали или не — јер су отпаднички дом — знаће да је пророк био међу њима.
6А ти, сине човечији, немој се бојати ни њих ни њихових речи, макар те притиснули драчем и трњем, макар седео на шкорпијама. Не бој се њихових речи и не дај се смести пред њима, јер су отпаднички дом.
7Пренеси им моје речи, било да их послушају или не, јер су отпадници.
8А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“
9Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге.
10Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.