1Господ опет рече Мојсију:
2„Види, ја сам по имену позвао Веселеила, сина Уријиног, сина Оровог, из Јудиног племена.
3Испунио сам га Духом Божијим, и подарио му мудрост, проницљивост и знање за сваку врсту вештине:
4да вешто смишља нацрте за израду предмета од злата, сребра и бронзе;
5да реже и умеће камење; да резбари дрво, и да ради сваковрсне послове.
6Њему сам придодао Елијава, сина Ахисамаковог, из Дановог племена. Вештином сам обдарио и све способне људе, да направе све што сам заповедио:
7Шатор од састанка, Ковчег сведочанства с поклопцем на њему; сав намештај за Шатор;
8сто и његов прибор; свећњак од чистог злата са свим својим прибором; кадиони жртвеник;
9жртвеник за жртве свеспалнице са свим својим прибором, и умиваоник са својим постољем;
10па извезене одежде, посвећене одежде за свештеника Арона и одежде за његове синове кад служе као свештеници;
11уље за помазање, и миомирисни ка̂д за Светињу. Нека учине све како сам заповедио.“
12Затим Господ рече Мојсију:
13„Реци ово Израиљцима: ’Држите моје суботе, јер је то знак између мене и вас, од поколења до поколења, да бисте знали да сам ја, Господ, који вас посвећујем.
14Држите суботу, јер је света за вас. Ко год је оскрнави, нека се свакако погуби; ко год буде радио какав посао у суботу, нека се истреби из свог народа.
15Шест дана нека се ради, а седмог дана нека буде субота потпуног одмора посвећена Господу. Ко год буде радио какав посао у суботу, нека се свакако погуби.
16Стога, нека Израиљци држе суботу, славећи је као вечни савез од поколења до поколења.
17То ће бити вечни знак између мене и Израиљаца, јер је Господ за седам дана створио небо и земљу, а у седми дан је престао да ради и одахнуо.’“
18Кад је Господ престао да говори с Мојсијем на гори Синај, дао му је две плоче Сведочанства, камене плоче, исписане Божијим прстом.