Bible

1 Мардохеј је сазнао шта је све учињено, па је раздро своју одећу, навукао кострет и посуо се пепелом. Изашао је насред града и плакао гласним и горким јецајем. 2 Али отишао је само до царевих врата јер на царева врата није смело да се уђе у кострети. 3 У свим областима, у местима где је досегла царева реч и његов закон, Јевреји су били у жалости, посту, плачу и лелеку. Многи су били у кострети и пепелу. 4 Тада су Јестири дошле њене слушкиње и евнуси и то су јој јавили. Царица се силно потресла. Послала је одећу да обуку Мардохеја, да скине кострет, али он није хтео да је узме. 5 Јестира је позвала Атаха, једног од царевих евнуха кога је он послао да јој служи, па му је наредила за Мардохеја да сазна о чему се ради и шта се дешава. 6 Атах је отишао код Мардохеја на градски трг испред царевих врата. 7 И Мардохеј му је пренео све што га је задесило и колико ће сребра укупно Аман да одмери у цареву ризницу да истребе Јевреје. 8 Дао му је препис записаног закона о њиховом истребљењу, даног у Сусану, да покаже Јестири; да је обавести и наложи јој да иде код цара и моли га за милост, да пред њим заступа свој народ. 9 Атах се вратио и пренео Јестири све Мардохејеве речи. 10 А Јестира је наредила Атаху да пренесе Мардохеју: 11 „Све цареве слуге и народ из свих царевих области знају да би било који мушкарац и жена, који би дошао у унутрашњост двора, а није позван, био убијен према једном његовом закону. Осим ако би му цар пружио златно жезло и оставио га да живи. А ја, ево, нисам позвана да идем код цара тридесет дана.“ 12 Тако су пренели Мардохеју Јестирине речи. 13 А Мардохеј је овако одговорио Јестири: „И не помишљај у својој души да ћеш на царевом двору бити сачувана више од свих Јевреја. 14 Јер, ако заћутиш у овом часу, Јеврејима ће са другог места доћи помоћ и избављење, а ти и дом твог оца ћете да настрадате. А ко зна, можда си баш за време попут овог доспела на место царице?“ 15 Јестира је одговорила Мардохеју: 16 „Иди и окупи све Јевреје које нађеш у Сусану па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни дању ни ноћу. А и ја и моје слушкиње ћемо да постимо и таква ћу да идем цару, макар и не било по закону. Па ако погинем — погинем.“ 17 Тако је Мардохеј отишао и урадио све како му је Јестира наложила.