Ecclesiastes 7
1 Боље је добро име од доброг мирисног уља и дан смрти од дана рођења.
2 Боље је ићи у кућу ожалошћених него у кућу где је гозба, јер је то крај сваком човеку. Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3 Од смеха је стрепња боља јер је у тужном лицу милина срцу.
4 Срце мудрих људи је у кући ожалошћених, а срце безумника у кући где је гозба.
5 Боље је слушати прекор мудрог него кад неко слуша песму безумника.
6 Наиме, смех безумника је попут праскања трновог грања под лонцем, али и то је пролазно.
7 Насиље и мудрог чини лудим, а у миту срце огрезне.
8 Крај неке ствари је бољи од њеног почетка и дуготрпељивост од бахатости.
9 Не нагли духом до јарости, јер јарост почива у недрима безумника.
10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“, јер такво питање није мудро.
11 Мудрост је добра као и наследство и на корист је онима које сунце обасјава.
12 Јер је у мудрости заклон као што је у новцу заклон, али је предност познавања мудрости у томе што чува живот мудрих.
13 Размисли о делу Божијем: ко је то кадар да исправи оно што он искриви?
14 У дану добрих ствари и ти добар буди, а у дану лоших ствари размисли о овом: Бог је начинио обоје с разлогом, да човек не зна шта ће бити након њега.
15 Баш сам свашта видео у данима своје пролазности: праведника који страда у својој праведности и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16 Не буди претерано праведан и не чини себе премудрим. Зашто би се упропастио?
17 Не буди претерано зао и не буди луд. Зашто би умро кад ти време није?
18 Добро је да се држиш овог савета, а и претходни не испуштај из руке. Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
19 Мудрост мудроме пружа више снаге него десеторици владара што су у граду.
20 Стварно, нема на земљи праведног човека који чини добро и не греши.
21 Елем, не мари за приче што их људи причају, да не би чуо како те твој слуга куне.
22 Јер, срце твоје зна да си често и ти клео друге.
23 И све сам то искушао мудрошћу, па рекох: „Бићу мудар!“ Али, то је било далеко од мене.
24 Шта год да се збива је далеко и предубоко. Ко ће то да докучи?
25 Тако сам срцем настојао да сазнам, да истражим, да нађем мудрост и смисао, да откријем глупост неправде и лудост безумља.
26 И открио сам да је жена, која је као замка и чије је срце мрежа, од смрти горча и да су јој руке као ланци. Богоугодник од ње бежи док грешника она хвата.
27 Гле, то сам открио — говори проповедник — док сам ствари по ствари тражио смисао,
28 за којим истрајно трагам душом и не налазим га: од њих хиљаду човека једног сам нашао, али жену међу свим овима нашао нисам.
29 Ето, једно сам открио: Бог је људе створио честитима, али они којекакве сплетке траже.