1Поврх вода хлеб свој баци и наћи ћеш га после дана многих.
2Дај иметак седморици, па и осморици, јер не знаш хоће ли земљу да стигне зло?
3Ако су облаци пуни кише, на земљу се изручују; падне ли дрво на југ или на север, тамо где падне, тамо и остаје.
4Ко у ветар гледа, одустаје од сетве; ко облаке прати, одустаје од жетве.
5Као што не знаш путању ветра ни како настају кости у утроби труднице, тако и дело Бога који све чини не познајеш.
6Од јутра сеј семе и до вечери не склапај руке своје. Јер не знаш хоће ли да успе једно или друго, или ће обоје испасти добро.
7Слатко ли је светло и добро ли је када очи у сунце гледају.
8Јер, ако човек већ и живи многе године, нека у свима њима радостан буде. Али нека се сети да ће доћи многи тмурни дани. А пролазно је све то што долази.
9О, младићу, радуј се у младости својој! Нека ти срце ужива док си млад, следи његове жеље и хтења очију својих. Али знај да ће те због свега тога Бог довести на суд.
10Одбаци стрепњу из свог срца и зло од тела свога одбаци, јер су и младост и црна коса пролазни.