1А када се Јосафат, цар Јуде, мирно вратио у Јерусалим, својој кући,
2сусрео га је виделац Јуј, Хананијин син. Он рече цару Јосафату: „Помажеш подлацима и волиш оне што мрзе Господа? Зато се Господ гневи на тебе.
3Али, нашло се и нешто добро код тебе, јер си уклонио Аштартине ступове из земље и усмерио си своје срце да тражи Бога.“
4Јосафат је пребивао у Јерусалиму. Поново је обишао народ од Вир-Савеје до горја у Јефрему и вратио га Господу, Богу њихових отаца.
5Поставио је судије по земљи, по свим Јудиним утврђеним градовима, од града до града.
6Судијама је рекао: „Пазите шта радите! Јер не судите за људе већ за Господа који је са вама док судите.
7Зато се бојте Господа, пазите како радите. Наш Господ Бог није неправедан, пристрасан и подмитљив.“
8Јосафат је и у Јерусалиму поставио неке Левите, свештенике и главаре израиљских отачких домова за Господњи суд и парнице Јерусалимљана.
9Заповедио им је: „Радите ово у богобојазности, верно и целим срцем.
10У свим случајевима који вам се доделе од ваше браће која пребивају у својим градовима — а тичу се убиства, Закона, заповести, прописа, уредаба — упозорите их да не скриве Господу, да гнев не дође на вас и вашу браћу. Радите тако и нећете бити криви.
11Дакле, Првосвештеник Амарија ће вам заповедати у свакој ствари Господњој. Зевадија, син Исмаилов и владар Јудиног дома ће вам заповедати у свим царским пословима, а Левити ће управљати пред вама. Будите одважни и радите! Нека је Господ са добрима!“