2 Corinthians 2
1 Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост.
2 Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим?
3 Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост — радост свих вас.
4 Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.
5 Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама.
6 Том човеку је довољан укор већине.
7 Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост.
8 Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега.
9 Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни.
10 Коме, дакле, ви опростите, томе опраштам и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом,
11 да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.
12 Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад.
13 Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.
14 Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи.
15 Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају.
16 Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан?
17 Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.