1Давид рече у себи: „Једног дана ћу ипак погинути од Саулове руке. Боље је за мене да побегнем у земљу Филистејаца. Тада ће Саул престати да ме тражи по израиљским крајевима, па ћу умаћи његовој руци.“
2Давид се дигне и оде са шест стотина људи, који су били с њим, Ахису, сину Маоховом, цару Гата.
3Давид је боравио код Ахиса у Гату, он и његови људи, сваки са својом породицом. Давид је са собом имао своје две жене, Ахиноаму из Језраела и Авигеју из Кармила, Навалову удовицу.
4Саул је сазнао да је Давид побегао у Гат и више га није тражио.
5Давид рече Ахису: „Ако сам стекао твоју наклоност, нека ми се да̂ место у једном од градова у земљи да се настаним. Зашто да твој слуга борави с тобом у царском граду?“
6Тог дана му је Ахис дао Сиклаг. Зато Сиклаг припада Јудиним царевима све до данас.
7Давид је у земљи Филистејаца живео годину и четири месеца.
8Давид је излазио са својим људима и пљачкао Гесурце, Герзејце и Амаличане, који су одвајкада били становници земље која се простире од Сура до Египта.
9Давид је пустошио ту земљу не остављајући у животу ни мушко ни женско. Односио је само ситну и крупну стоку, магарце, камиле и одећу, и враћао се к Ахису.
10Кад би Ахис упитао: „Где сте пљачкали данас?“, Давид би одговарао: „У Негеву Јуде“, или: „У Негеву Јерамеила“, или: „У Негеву Кенејаца.“
11Давид није остављао у животу ни мушко ни женско да би их довео у Гат, јер је мислио: „Могли би да нас одају и кажу: ’Овако је Давид радио.’“ Давид је имао такав обичај све време док је живео у филистејској земљи.
12Ахис је имао поверења у Давида говорећи: „Он је заиста постао мрзак своме народу, Израиљу! Зато ће ми бити слуга довека.“