1Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“
2Реч Господња дође Илији:
3„Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана.
4Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“
5Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана.
6Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.
7Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи.
8Тада му дође реч Господња:
9„Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“
10Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“
11Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“
12Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“
13Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина.
14Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“
15Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена.
16Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.
17После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо.
18Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“
19Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет.
20Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“
21Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“
22Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео.
23Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“
24Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“