1А сада о храни која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује.
2Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна.
3А ко воли Бога, њега Бог познаје.
4А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не представља ништа и да нема другог Бога осим једнога.
5Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара — било на небу било на земљи,
6ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све постало, и по коме и ми постојимо.
7Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља.
8Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.
9Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби.
10Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе храну жртвовану идолима?
11И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро.
12Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа.
13Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.