1А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, зидаре и дрводеље, да му саграде дворац.
2Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је високо уздигао његово царство ради свог народа Израиља.
3Давид је узео себи још жена у Јерусалиму, које су родиле Давиду још синова и ћерки.
4Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон,
5Јевар, Елисуја, Елфалет,
6Нога, Нефег, Јафија,
7Елисама, Велијада и Елифелет.
8Кад су Филистејци чули да је Давид помазан за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Али Давид је то чуо, па је изашао пред њих.
9Филистејци дођу и изврше напад у рефаимској долини.
10Тада Давид запита Бога: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“ Господ одговори Давиду: „Нападни их, јер ћу их предати у твоје руке.“
11Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Бог је продро кроз моје непријатеље мојом руком, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим.
12Филистејци су тамо оставили своје богове, а Давид је заповедио да их спале.
13Али Филистејци поново изврше напад у долини.
14Давид упита Бога, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала.
15Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени у битку, јер ће Бог изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“
16Давид учини како му је Бог заповедио, и потуче филистејски табор од Гаваона до Гезера.
17Тако се Давидово име прочуло по свој земљи, а Господ је унео страх међу све народе.