1 Thessalonians 2
1 Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан.
2 Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу.
3 Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера,
4 већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.
5 Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате.
6 Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других.
7 И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу.
8 Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели.
9 Зато се сећајте, браћо, нашег труда и напора. Проповедали смо вам Радосну вест Божију, и радили дан и ноћ да вам не бисмо били на терету.
10 Сведоци сте, као и са̂м Бог, да смо се свето, праведно и беспрекорно владали према вама који верујете.
11 Такође знате и то да смо свакога од вас, као отац своју децу,
12 храбрили, тешили и подстицали да живите достојно Бога који вас је позвао у своје Царство и славу.
13 Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију — што она доиста и јесте — која делује у вама верујућима.
14 И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја.
15 Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима,
16 бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев.
17 А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо.
18 Зато смо желели да дођемо — ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио.
19 Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви?
20 Јер ви сте наша слава и наша радост!