1Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима.
2Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће.
3Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио.
4Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.
5Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење.
6Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу.
7Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе.
8Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.
9Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ.
10Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд.
11Записано је: »Тако ми живота, каже Господ, свако колено ће се савити преда мном и сваки језик признати Бога.«
12Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.
13Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан.
14Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи. Него, ако неко сматра да је нешто нечисто, њему је нечисто.
15Ако је због јела твој брат жалостан, већ не поступаш по љубави. Немој својим јелом да упропастиш онога за кога је Христос умро.
16Немојте, дакле, да се оцрњује ваше добро.
17Јер, Божије царство није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Светоме Духу.
18Ко тако служи Христу, драг је Богу, а и људи га цене.
19Стога, тежимо ка оном што води миру и узајамном изграђивању.
20Не уништавај Божије дело због јела. Све је чисто, али је зло ако човек једе нешто због чега се други саблажњава.
21Добро је не јести месо и не пити вино и не чинити оно због чега се твој брат саблажњава.
22Уверење које имаш, имај за себе пред Богом. Благо оном ко самога себе не осуђује за оно што сматра да је добро.
23Ко једе двоумећи се, навлачи на себе осуду, јер то не чини из уверења. А све што се не чини из уверења, грех је.