1Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу.
2Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању.
3Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности.
4Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«
6А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« — то јест, да спусти Христа.
7Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« — то јест, да изведе Христа из мртвих.
8Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу« — то јест, Реч вере коју проповедамо.
9Ако, дакле, својим устима признајеш да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен.
10Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење.
11Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«
12Нема разлике између Јудејина и Грка — исти Господ је над свима, великодушан према свима који га призивају.
13Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«.
14Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника?
15И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«
16Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«
17Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју.
18А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу! »По свој земљи глас им се разлеже и речи њихове све до накрај света.«
19И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије: »Учинићу вас љубоморнима народом који то није, разгневити вас народом неразумним.«
20Исаија одважно каже: »Нашли су ме они који ме нису тражили; објавио сам се онима који нису за мене питали.«
21А Израелу каже: »Поваздан сам пружао руке народу непокорном и тврдоглавом.«