1После тога погледах, а оно — на небу отворена врата! А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овогa треба да се догоди.«
2Одмах ме обузе Дух, а оно — на небу је стајао престо и неко је на њему седео.
3Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дуга као смарагд.
4Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави.
5Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова.
6Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу. У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади.
7Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету.
8И та четири жива бића — свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију — и дању и ноћу без предаха говоре: »Свет, свет, свет је Господ Бог, Сведржитељ, који је био, који јесте и који долази.«
9И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив,
10оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:
11»Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу, част и силу, јер ти си све створио и твојом вољом је постало и било створено.«